Master akademske studije FIZIKA – 1 godina, 60 ESPB

Struktura studijskog programa

Naziv i osnovne informacije o studijskom programu

Master akademske studije Fizika, studije drugog stepena.

Cilj Master akademskih studija Fizika je akademsko obrazovanje kadrova iz oblasti fizike, kao i da svršenim studentima osnovnih akademskih studija pruži nova znanja i veštine koje će im biti neophodne za rad u struci, kao i za dalja usavršavanja i napredovanja.

Ovaj studijski program studentima, u skladu sa njihovim ambicijama i afinitetima, nudi usmeravanje u pravcu istraživanja u raznim oblastima fizike. Ova usmeravanja se izvode tako da student na početku ovih studija bira jedan od ponuđenih modula unutar koga postoji određen broj obaveznih i izbornih predmeta. Izborni moduli su:

• Istraživački – Fizika materijala
• Istraživački – Nuklearna fizika
• Istraživački – Fizika plazme i jonizovanog gasa
• Istraživački – Teorijska fizika
• Primenjena fizika – Nanonauke
• Primenjena i industrijska fizika
• Medicinska fizika

Svaki modul sadrži po 3 obavezna predmeta, koji su strukturirani tako da obezbeđuju potrebna znanja i veštine, a koja su u skladu sa predviđenim ishodima i kompetencijama studenata na datom modulu. Sastavni deo kurikuluma su i izborni predmeti, od kojih su 2 u prvom semestru, a 1 u drugom semestru. Broj izbornih predmeta u kurikulumu pruža studentima mogućnost odabira predmeta koji odgovaraju modulu za koji su se opredelili, sa ciljem proširenja individualnih interesovanja i postojećih znanja.

Značajan deo ovog studijskog programa jeste samostalni rad studenta kroz stručnu praksu i istraživački rad, koji upravo za cilj imaju da osamostale i pripreme studente za naučno-istraživački rad i za izradu i odbranu master rada.

Stručni, akademski, odnosno naučni naziv

Završetkom ovog studijskog programa student stiče akademski naziv Master fizičar.

Preduslovi za upis studijskog programa

Da bi konkurisao za upis na Master akademske studije Fizika, kandidat treba da ima završene četvorogodišnje osnovne akademske studije u obimu od najmanje 240 ESPB iz oblasti fizike ili srodnih disciplina.

Struktura studijskog programa i trajanje studija

Nastava se izvodi u obliku predavanja, vežbi, seminarskih radova, kolokvijuma, praktičnog rada i konsultacija sa predmetnim nastavnicima. Za praktične vežbe i stručnu praksu obezbeđene su nastavne laboratorije na Prirodno-matematičkom fakultetu i na drugim ustanovama sa kojima Prirodno-matematički fakultet ima razvijenu saradnju.

Lista predmeta sa bodovnom vrednošću iskazanom u ESPB svakog predmeta i struktura studija su navedeni u Kurikulumu. Preduslovi za upis pojedinih predmeta su dati za svaki predmet pojedinačno u specifikacijama predmeta. Izrada i odbrana master rada je obavezna.

Potrebno vreme za izvođenje studijskog programa iznosi jednu školsku godinu odnosno dva semestra. Obim studijskog programa iznosi 60 ESPB.

Da bi student završio studije mora da ima položene sve obavezne predmete unutar izabranog modula, položenu po makar jednu opciju svakog izbornog predmeta, napisan i odbranjen master rad, tj. da ukupno sakupi najmanje 60 ESPB.

Svrha studijskog programa

Svrha studijskog programa je visokokvalitetno obrazovanje studenata za uspešno obavljanje akademskih i stručnih poslova u oblasti fizike. Studijskim programom je obezbeđeno sticanje svih neophodnih kompetencija za obrazovanje stručnjaka visokoobrazovnog profila. Postojanje ovakvog studijskog programa je potpuno opravdano i korisno za celo društvo, s obzirom na svrhu savremene fizike – razumevanje fizičkih procesa i materije. Naime, fizičari su stručnjaci koji su neophodni u svakom savremenom društvu jer predstavljaju ključni element u razvoju novih izvora energije, novih materijala, novih tehnologija, ali i u brojnim drugim oblastima savremene nauke i tehnike uopšte.

Stručnjaci ovog profila se školuju da mogu izvršiti niz različitih fizičkih analiza, razvijati različite modele, učestvovati u razvoju novih materijala, tehnologija, izvora energije, doprinositi razvoju novih postrojenja, izvora energije i razvoju mladog kadra.

Kvalitetno akademski obrazovan fizičar ima široku lepezu mogućnosti bavljenja svojom strukom u naučnim i razvojnim institutima ili razvojnim centrima pri mnogim kompanijama, u kontroli kvaliteta, u vazduhoplovstvu, medicinskoj industriji, u svim kompanijama gde su merenje i razvoj metoda merenja neophodni, u astronomskim opservatorijama, planetarijumima, bolnicama, bankama, meteorološkim opservatorijama, zavodima za zaštitu čovekove okoline, pri vladinom sektoru i uopšteno u celokupnoj savremenoj industriji.

Ciljevi studijskog programa

Primarni ciljevi ovog studijskog programa jesu postizanje akademskih i stručnih kompetencija iz fizike, savladavanje veština i metoda za njihovo sticanje i dalje usavršavanje, razvoj kreativnih sposobnosti u cilju razvoja i primene fizike.

Opšti ciljevi studijskog programa jesu da studenti na intelektualno izazovan način iskoriste metode za učenje, razviju analitičko, kritičko i samokritičko mišljenje i pristup u rešavanju problema, proširivanje znanja i razumevanja stečenih na osnovnim akademskim studijama.

Stručni ciljevi su da se obrazuju i osposobe stručnjaci za rad u raznorodnim područjima struke, koji imaju prošireni i integrisani nivo razumevanja teorijskih i/ili eksperimentalnih principa i metoda, koji su sposobni da aktivno koriste savremene eksperimentalne i/ili teorijske metode, sa razvijenim sposobnostima za proširivanje znanja.

Krajnji cilj je da studenti steknu odgovarajuće kvalifikacije, a za koje je neophodno da su:

• pokazali znanje i razumevanje u oblasti koje dopunjuje znanje stečeno na osnovnim studijama;
• u stanju da primene svoje znanje i razumevanje u rešavanju problema u novom ili nepoznatom okruženju u širim ili multidisciplinarnim oblastima unutar polja studija;
• razvili sposobnosti integrisanja znanja, rešavanja složenih problema i rasuđivanja na osnovu dostupnih informacija u skladu sa društvenim i etičkim odgovornostima;
• razvili sposobnost jasnog i nedvosmislenog prenošenja znanja i načina zaključivanja stručnoj i široj javnosti;
• razvili sposobnost nastavka studija na način koji će samostalno izabrati.

Stručni ciljevi jesu da studenti steknu:

• integrisano poznavanje i razumevanje teorijske, eksperimentalne i primenjene fizike;
• detaljno poznavanje principa rada, korišćenja savremenih aparata i instrumenata;
• detaljno i široko razumevanje i poznavanje principa merenja i obrade podataka;
• razumevanje i detaljno poznavanje modeliranja;
• sposobnost da teoriju pretoče u praksu;
• sposobnost rešavanja složenih problema i rasuđivanja na osnovu dostupnih informacija;
• sposobnost jasnog i nedvosmislenog prenošenja znanja i načina zaključivanja javnosti;
• razvoj komunikacije sa ostalim stručnjacima i ljudima van struke;
• razumevanje uloge fizike u savremenom svetu;
• sposobnost za dalje usavršavanje.

Studijskim programom su definisane i opšte metode i strategije za sticanje kompetencija:

• akumuliranje znanja, mogućnosti analize, rešavanja problema, integracije teorije i prakse: kroz predavanja i vežbe čija je svrha da prodube i istaknu praktični značaj sadržaja datih na predavanjima;
• opšte sposobnosti (sposobnosti komunikacije kroz usmena izlaganja i pisane izveštaje, korišćenje informacionih tehnologija, sposobnost samostalnog rada ili u timu, integracija i procena informacija iz različitih izvora, efektivno i permanentno učenje): ove kompetencije se kontinualno razvijaju, nadograđuju i usavršavaju kroz čitav program, a posebno sa porastom složenosti seminarskih radova i praktičnih problema koje student treba da reši.
• predmetno-specifične sposobnosti tipa rešavanja praktičnog problema, korišćenja laboratorijskih metoda za dobijanje podataka, analize dobijenih podataka i njihove kritičke obrade, pripreme i prezentacije izveštaja, korišćenja računara u praksi: uglavnom kroz laboratorijske vežbe i izradu seminarskih radova.

Kompetencije studijskog programa

Opis opštih i predmetno-specifičnih kompetencija studenata

Savladavanjem studijskog programa student stiče sledeće opšte sposobnosti:

• analize, sinteze i predviđanja rešenja i posledica;
• razvoja analitičkog, kritičkog i samokritičkog mišljenja i pristupa u svrhu rešavanja problema;
• razvoja komunikacionih sposobnosti i saradnje sa socijalnim okruženjem;
• primene profesionalne etike i odgovornosti za zaštitu javnog zdravlja i okoline;
• permanentnog učenja i akademskog i stručnog usavršavanja;
• rada u okviru tima ili nezavisno;
• prikupljanja i tumačenja podataka;
• prosuđivanja o društvenim, naučnim ili etičkim pitanjima.

Savladavanjem studijskog programa student stiče sledeće predmetno-specifične sposobnosti i znanja:

• proširenog i integralnog poznavanja i razumevanja moderne fizike i primene modernih metoda za datu oblast fizike;
• rešavanja određenih problema u naučnim ili industrijskim istraživanjima;
• prodora u nove oblasti putem studija, nezavisnih studija ili samostalnog učenja;
• rešavanja problema na osnovu analogija sa već poznatim problemom;
• identifikacije suštine procesa i konstruisanja modela;
• kritičkog nalaženja literature;
• razumevanja i poznavanja prirode i načina istraživanja u fizici;
• razumevanja i sposobnosti primene matematičkih, numeričkih i informatičkih metoda;
• rada sa prilično visokim stepenom autonomije;
• poznavanja stranog jezika u svrhu stručne komunikacije;
• primene znanja i razumevanja pri određivanju reda veličine u novim situacijama.

Kurikulum

Kurikulum obuhvata raspored predmeta po semestrima, broj časova aktivne nastave, broj ostalih časova, broj ESPB, status predmeta (obavezni/izborni) i tip predmeta. Opis predmeta sadrži naziv, ime nastavnika, status predmeta, broj ESPB, uslov, cilj, ishod i sadržaj, preporučenu literaturu, broj časova nastave, metode izvođenja nastave i ocenu znanja (predispitne obaveze i završni ispit).

Studijski program Master akademskih studija Fizika koncipiran je da traje jednu školsku godinu (dva semestra) i osmišljen je tako da na početku studija student bira neki od ponuđenih modula:

• Istraživački – Fizika materijala
• Istraživački – Nuklearna fizika
• Istraživački – Fizika plazme i jonizovanog gasa
• Istraživački – Teorijska fizika
• Primenjena fizika – Nanonauke
• Primenjena i industrijska fizika
• Medicinska fizika

Kurikulum studijskog programa za svaki pojedinačni modul sadrži ukupno 9 predmeta, od kojih su 3 obavezna predmeta specifična za svaki modul, 3 izborna predmeta, 1 stručna praksa, istraživački rad i master rad.

Ovaj program sadrži obavezne i izborne predmete. Student bira izborne predmete uz konsultacije sa studentskim savetnikom, koji je iz reda nastavnika. Svaki predmet se bira iz odgovarajuće grupe izbornih predmeta. Na mestu gde je predviđen izborni predmet, student mora izabrati makar jedan od ponuđenih predmeta. Prijavljivanje izbornih predmeta u školskoj godini se vrši odvojeno za zimski i letnji semestar.

Broj ESPB po semestrima je 29 u prvom semestru i 31 u drugom semestru (ukupno u godini 60 ESPB). Na studijskom programu je predviđena i stručna praksa u trajanju od 90 sati, odnosno vrednosti 3 ESPB.

Studije se završavaju pisanjem i odbranom završnog, tj. master rada.

Nakon završetka studija student stiče najmanje 60 ESPB.

Raspored predmeta po semestrima i godinama studija za studijski program (kurikulum)