Raskrsnica koja se preda mnom otvorila nakon završetka srednje škole, kao i mnoge, i mene je dovela u kolebanje koji put izabrati. Sada znam da je PMF bio pravi izbor. Stekla sam čvrst temelj i veliku inspiraciju za dalje bavljenje naukom. Možda će zazvučati kao kliše, ali istina je da fizika nije samo nauka, to je život. Profesori su mi podarili ljubav prema ovoj profesiji, a stečeno znanje – mogućnost da dalje napredujem. Zakoni fizike i meteorologije su me oduvek fascinirali. Kompleksnost i kontinualne promene kojima podležu različiti procesi u prirodi zahtevaju konstantno praćenje. Međutim, zarad efikasnosti analiziranja različitih prirodnih fenomena fizičar mora suziti svoj spektar interesovanja, a ja sam svoj fokus usmerila ka istraživanju efekta i gasova staklene bašte. Trenutno sam na doktorskim studijama u Australiji i sa ove strane Zemljine polulopte upoznajem drugačiji princip rada i nailazim na novine koje za mene predstavljaju još jedno predivno iskustvo, motivaciju i želju za daljim istraživanjima…
Beata Bukosa
Master fizičar-meteorolog
PhD student na Univerzitetu u Wollongongu, Australija
Moje studije na Departmanu za fiziku Prirodno-matematičkog fakulteta trajale su od 2000 do 2005 godine. Druga sam generacija dipl. Fizičara-meteorologa i smatram da sam ucinila dobar izbor fakulteta i smera, koji mi je dao odličnu osnovu i mogućnost za dalje obrazovanje u inostranstvu. Takodje sam veoma srećna sto sam osnovne studije zavrsila u našoj zemlji, jer smatram da su naše studije, bar što se tiče prirodnih nauka, veoma dobro organizovane, detaljne i, iako ponekad naporne, veoma korisne u budućnosti. Akcenat stavljam na teorijsku osnovu, gde PMF sa veoma visokim i specijalizovanim kadrom pruža sveobuhvatno znanje, koje je osnova za dalje usavršavanje, što nije slučaj sa većinom inostranih fakulteta, kod kojih su osnovne studije bazične i dosta površne, dok se akcenat kod njih stavlja na specijalizaciju. Naravno, što se tiče praktične strane, tu se barem trudimo da kao svaka zemlja u razvoju, idemo u korak sa razvijenim zemljama, koliko god mogućnosti to dozvoljavaju. Odabirom ovog fakulteta cinite pravu stvar ako ste zaljubljenik u prirodne nauke. Viva La Science :))
dr Ana Ćirišan
post-doc, Université du Québec à Montréal (UQÀM)
Nakon završenih osnovnih studija i mastera iz nuklearne fizike na PMF-u, upisao sam doktorske studije iz nuklearne fizike na KU Leuven-u u Belgiji, koje sam prošle godine završio. Osnovne i master studije u Novom Sadu su mi izgradile solidnu teorijsku podlogu zahvaljujući kojoj sam mogao da se snađem u pravom naučnom okruženju, radeći eksperimente u CERN-u tokom doktorata. Danas radim kao softverski inženjer za najveću e-commerce firmu u Holandiji. Iako ne koristim direktno znanje stečeno iz fizike, analitički način razmišljanja, sposobnost da samostalno naučim nove stvari i da se prilagodim novim situacijama su veštine koje sam u toku studija naučio i koje sam siguran da će mi biti korisne tokom čitavog života.
dr Ivan Budinčević
Softverski inženjer Bol.com
Utrecht, Holandija
Studije fizike upisala sam ne toliko zbog ljubavi prema nauci koliko iz radoznalosti, motivisanu od strane mog srednjoškolskog profesora, i neke vrste izazova i želje da razumem fiziku, nauku okarakterisanu kao najnerazumljiviju i najstrašniju među učenicima. Vremenom, stav o fizici se promenio, i shvatila sam da, kako je Raderford rekao: „Sva fizika je ili nemoguća ili trivijalna; nemoguća je dok je ne shvatiš, a potom postaje trivijalna”. Ova spoznaja bila je upravo ono što me je fasciniralo tokom studija. Biti fizičar znači biti onaj pojedinac koji je priviligovan upoznati i dalje proučavati naizgled neobjašnjivu prirodu stvari i pojava oko nas. Ali, pored toga, biti fizičar znači i biti spreman na suočavanje i rešavanje različitih vrsta problema iz različitih oblasti nauke, ali i svakodnevnog života. Studije sam započela na Prirodno-matematičkom fakultetu vođena ovim idejama. a bez jasne vizije kuda i šta dalje. Zahvaljujući dobroj osnovi na Osnovnim studijama, i pre svega usmerenim Master studijama na Teorijskoj fizici kondenzovane materije, stekla sam neophodno znanje iz oblasti moderne fizike za nastavak doktorskih studija u Italiji na institutu SISSA. Pored fizike, dugi niz godina bavila sam se umetničkim klizanjem, i kao trenutni instruktor mogu da potvrdim, iako zvuči neobično, da je poznavanje određenih pojava iz fizike našlo svoju primenu i na ovom polju.
MSc Maja Berović
PhD student na SISSA institutu u Trstu
Još kao mala želela sam da postanem kosmonaut, zatim astronom i astrofizičar. Upisavši PMF, smer diplomirani fizičar, imala sam priliku da izučavam gotovo sve oblasti fizike. Kao učesnik pilot projekta Campus Europae, imala sam priliku da četvrtu godinu studija završim u Portugaliji, što mi je jedno od najboljih iskustava u životu. Pored naučenog novog jezika, portugalskog, poznanstva i iskustvo koje pruža jedna ovakva razmena, je neprocenjivo. Diplomski sam odbranila na nuklearnoj fizici, ali me je i dalje interesovalo svako novo otkriće iz bilo koje oblasti fizike. Par meseci imala sam priliku da radim na Institutu u Kamenici, sa timom medicinskih fizičara, na onkologiji. To iskustvo mi danas pomaže da učenicima u Gimnaziji „Isidori Sekulić“ , iz prve ruke ispričam sve o terapiji zračenjem, kao i važnosti fizike u tehnološko-medicinskom napretku. Svoju ljubav prema nauci, svakodnevno se trudim da prenesem svojim učenicima. Trenutno sam na doktorskim studijama metodike nastave prirodnih nauka i nadam se unapređenju obrazovnog sistema, kako tehnološkom tako i pedagoškom.
Marina Dorocki
diplomirani fizičar
Profesor fizike u gimnaziji „Isidora Sekulić“ u Novom Sadu, master student metodike nastave na PMF u Novom Sadu
Završene studije Meteorologije naučile su me da svakom problemu sa kojim se potencijalno mogu suočiti kad letim priđem analitički i rešim ga na najbolji i najbrži način. Poznavanje vremenskih uslova i dešavanja na nebu su nešto što svakom pilotu pomaže da ima miran i siguran let.
MSc Milica Atlagić
Master fizičar-meteorolog
Komercijalni pilot
Na Bachelor i Master studijama astronomije u Novom Sadu iskoristio sam mogućnost slušanja nekoliko izbornih predmeta koje su moju ljubav prema astronomiji proširile na ljubav prema fundamentalnim zakonima Prirode. To me je dovelo do prilike da se bavim samom prirodom vremena i njegovim (ne)postojanjem u kontekstu nastanka i evolucije univerzuma. I to ne jednog – već celog spektra univerzuma. Učenje o najmanjim delovima Prirode i našem mestu u njoj je poziv koji izranja iz negovanja radoznalog uma i strasti za razumevanjem sveta oko sebe, pa i dalje. Svakodnevne stvari otkrivaju svoju lepotu, kada postavljate prava pitanja. Zar to nije nesto što vredi deliti sa drugima?
MSc Branislav Nikolić
PhD student na doktorskim studijama iz teorijske fizike na Institutu za Teorijsku Fiziku, Univerzitet u Kelnu, Nemačka.
Bavi se kvantnom gravitacijom i prirodom vremena.
Smatram da studije fizike na PMF-u u Novom Sadu na jedinstveno efikasan način objedinjuju sve tri ključne reči: fizika, prirodno i matematički. To je, iz mog iskustva, za posledicu imalo prvo sticanje znanja iz apsolutno nezaobilaznih oblasti matematike, te korišćenja istih u daljem razjašnjavanju fizike. Jedino tako opšta i jasna baza moze obskrbiti budućeg istraživača da se usmeri ka naročitoj oblasti fizike. U mom slučaju je to bila nuklearna fizika. A upravo je za pravi početak sticanja iskustva u ovoj oblasti zaslužna Katedra za nuklearnu fiziku. Pod naučeno ne spada samo ono sto je zabeleženo ocenom na ispitu, vec, nekada i više presudno, odgovori na brojna pitanja zainteresovanih studenata, a na način da se istima zaista prikaže kako se znanja primenjuju u svakodnevnom životu i radu. A u tome je ceo kolektiv Departmana za fiziku pristupačan kao retko koji drugi. Moje školovanje su u velikoj meri označile neformalne razmene mišljenja sa uvek dostupnim profesorima, počevši sa opštom fizikom, preko teorijske fizike, pa sve do moderne eksperimentalne fizike. Zahvaljujući njima, njihovom pristupu i savladanom gradivu iz predmeta koje oni drže, mi studenti smo uvereni da ćemo rešiti probleme zadane i van amfiteatra i van studentskih laboratorija. A na kraju i van oblasti o kojima smo učili na fakultetu. To je ono što vas čini spremnima za traženje vama odgovarajuće poslovne prilike.
Nataša Lalović
Doktorand, Lund University, Division of Nuclear Physics, GSI Helmholtzzentrum für Schwerionenforschung GmbH, Darmstadt, Nemačka
Osnovne studije fizike završila sam na PMF-u u Novom Sadu. Doktorske studije u oblasti teorije čvrstog stanja završila sam u Nemačkoj na tehničkom Univerzitetu u Karlsrueu. Istraživački rad nastavila sam na Maks Plank Institutu u Štutgartu gde sam se bavila teorijom kondenzovane materije. Bavljenje fizičkim modelima mi je omogućilo da nastavim rad u finansijskoj industriji. Pridružila sam se timu u kvantitativnoj kontroli rizika jedne investicione švajcarske banke u Cirihu. Od tada se bavim temama koje su vezane za kvantitativne metode u modeliranju različitih vrsta rizika i njihovog uticaja na rezultate i profitabilnost banke. Trenutno radim i živim u Cirihu.
dr Marijana Kirćan
ch.linkedin.com/in/marijanakircan
Još u osnovnoj školi sam znao da ću se baviti naukom, dok sam se u gimnaziji opredelio za fiziku. Dilema je jedino bila koji smer da upišem na Departmanu za Fiziku u Novom Sadu – upisao sam istraživački smer. Proveo sam svega 3 godine na bečelor studijama, nakon kojih sam otišao na Erasmus Mundus master iz nuklearne fuzije. Prvo sam mislio da mi samo 3 godine neće dati dovoljno znanja i veština, ali sam se (na moje prijatno iznenađenje) prevario i shvatio da sam stekao poprilično široko znanje fizike i matematike poredeći se sa kolegama. Trenutno sam poslednja godina doktorskih studija na Univerzitetu u Gentu kao deo Erasmus Mundus programa za nuklearnu fuziju.
MSc Miloš Vlainić
PhD student na Univerzitetu u Gentu
Joint Doctoral Programme in Nuclear Fusion Science and Engineering
Iz dečije opsesije prema prirodi, svemiru, njihovim tajnama i misterijama rodila se moja želja da studiram teorijsku fiziku. I tako, put u taj tajanstven svet vodio je preko Departmana za Fiziku, PMF-a u Novom Sadu gde sam diplomirala 1988., a potom upisala poslediplomske studije iz Teorijske Fizike na Fizickom Fakultetu u Beogradu gde sam doktorirala 1996. Od 1989. radim u Lab. za Teorijsku i Fiziku Kondenzovane Materije, Instituta za Nuklearne Nauke “Vinča”. Tokom tih godina ulazim u svet nelinearne fizike koja je do danas ostala predmet mog rada. Prekretnicu u mom radu predstavlja odlazak u inostranstvo gde radim u grupi Prof. Bambi-a Hu-a, Centre for Nonlinear Studies, Hong Kong Baptist University. Tu se upoznajem sa tada za mene potpuno novom problematikom kao što je fizika nelinearnih diskretnih sistema, Frenkel-Kontorova model i dinamika pod dejstvom vremenski zavisnih sila: U inostranstvu sam provela 10 godina (2000. – 2010.) radeći na Centre for Nonlinear Studies and The Beijing-Hong Kong-Singapore Joint Centre for Nonlinear and Complex Systems, Hong Kong Baptist University u Hong Kong, kao i dve godine na Dep. za Fiziku, Univerziteta u Kamerinu (Dip.di Fisica, Universita di Camerino) u Italiji. Sve te godine rada sa vrhunskim naučnicima u različitim iinstitucijama kao i život na potpuno različitim krajevima sveta doprineli su ne samo mom naučnom već i životnom razvoju i formirali moju ličnost.
dr Jasmina Tekić
Viši naučni saradnik Insitut „Vinča“
Prvi kontakt sa Departmanom za Fiziku u Novom Sadu sam imao daleke 1986. godine kao učenik fizičarskog odeljenja prirodno-matematičke gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj“. Zanimljive laboratorijske vežbe iz fizičke elektronike su se tada izvodile u tadašnjem Institutu za Fiziku, gde sam po odsluženju vojnog roka završio osnovne studije i našao svoje prvo zaposlenje asistenta na katedri za mehaniku i termodinamiku. Kroz rad sam 1998. godine završio magistarske studije fizičkog fakulteta u Beogradu. Po završetku NATO intervencije boravio sam kao naučnik u DAMAP grupi Pariske observatorije u Meudon-u kao i u grupi za nelinearnu optiku departmana za fiziku University of Illinois at Chicago. Po završetku doktorata na Stockholms Universitet u grupi za relativističku atomsku fiziku, vratio sam se u departman za fiziku PMF-a u Novom Sadu, gde sam kratko radio kao docent fizike. Posle-doktorsko istraživanje na Western Michigan University na NASA projektu za proračune atomskih parametara plazme visoko naelektrisanih jona mi je proširilo interesovanje za oblast astrofizike gde redovno objavljujem radove. Nakon isteka NASA projekta, istraživački poziv nastavljam u National Institute for Nanotechnology u Edmonton-u, baveći se problemima teorije medju-interakcije makromolekula u fiziološkim rastvorima, što je rezultovalo U.S. patentom. Lična sklonost prema atomskoj fizici je prevagnula i trenutno radim kao naučnik u Jet Propulsion Laboratory, California Institute of Technology i živim u Los Angeles-u.
dr Dragan Nikolić
Jet Propulsion Laboratory, California Institute of Technology
2015. godine sam upisala doktorske studije iz nuklearne fizike na KU Leuvenu u Belgiji, a sve je počelo u Novom Sadu na PMF-u, gde sam fiziku upisala 2010 godine. Nakon osnovnih studija sam rešila da želim da se bavim nuklearnom fizikom. Odluka nije bila teška, nakon što sam imala prilike da se upoznam sa radom u laboratoriji. Tada još nisam ni sanjala o tome da ću jednog dana imati prilike da istraživanja vršim u CERN-u, gde sada kao doktorant radim na eksperimentima. Najvažnije stvari koje sam naučila u Novom Sadu je snalaženje u ponekad nemogućim situacijama, istrajnost i timski rad. Spremanje ispita sa kolegama, diskusije pa čak i nespretnost u laboratoriji i situacije koje su u očima laboranta bile katastrofalne, sada su lepe uspomene i dobro naučene lekcije. Način na koji se danas suočavan sa problemima mi zaista puno pomaže u istraživačkom radu. Važno je imati cilj i motivaciju da se do tog cilja stigne. Studentima koji su otrkili moć i lepotu fizike, to ne predstavlja problem.
MSc Agota Kosoruš
KU Leuven Leuven,Belgija
Posle završetka prirodno-matematičkog smera gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj“ upisao sam studije medicinske fizike i ovom prilikom želim da se zahvalim svim svojim profesorima, mentorima, asistentima, kao i kolegama sa PMF-a i Instituta za onkologiju Vojvodine na smernicama i iskustvu koje su delili samnom u toku školovanja i rada. Zaposlen sam na Institutu za onkologiju Vojvodine i trenutno pohađam specijalizacijiu iz medicinske fizike na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu. Inače, od svoje 16-te godine se bavim muzikom i stečena znanja iz oblasti fizike i matematike takođe primenjujem u komponovanju muzike i organizaciji kulturnih događaja.
MSc Borko Basarić
Institut za onkologiju Vojvodine
Osnovne studije iz fizike na PMF-u u Novom Sadu upisujem motivisana sveznajućim profesorom fizike iz srednje skole. Nakon prvog susreta sa predmetom Fizika čvrstog stanja rodila se ljubav prema fizici materijala sto je bilo od presudnog značaja da nakon osnovnih studija upisem master studije na katedri Eksperimentalna fizika kondenzovane materije. Nakon završenih master studija upisujem doktorske studije na istoj katedri gde sam se bavila istraživanjem u oblasti termičkih osobina amorfnih sistema. Na polovini druge godine doktorskih studija napuštam iste i odlazim na doktorske studije u Finsku gde sam trenutno na završnoj godini na Departmanu za primenjenu fiziku u istraživackoj grupi Mekana materija i kvašenje (Soft Matter and Wetting) na Aalto Univerzitetu. Bavim se dinamikom kapljica tečnosti na superhidrofobnim (nekvašećim) površinama. Trenutno istraživanje je skoncentrisano na eksperimentalno izučavanje interakcije kapljica na pomenutim površinama kao i njihovim teorijskim (analitičkim i numeričkim) modelovanjem u oblasti dinamike fluida a potom i pronalaženjem aplikacija u modernoj tehnologiji. Takođe se bavim i mikro/nano robotikom što je dovelo do patenta koji predstavlja potencijalni budući instrument za karakterizaciju superhidrofobnih površina. Deo istraživanja radim u saradnji sa prestižnim Harvardom. Istakla bih da sam dobar temelj za današnji uspeh stekla najviše na osnovnim studijama gde sam naučila kako da razmišljam kao fizičar. Konkretnije, naučila sam da prepoznam problem i da mu analitički pristupim. Ukoliko želimo da se bavimo multidisciplinarnim istraživanjem moramo imati sveobuhvatno znanje za koje sam sigurna da se stiče tokom studiranja fizike na PMF-u.
MSc Maja Vučkovac
Doctoral Candidate at Aalto University School of Science Department of Applied Physics Soft Matter and Wetting (SMW) group
Osnovne studije fizike sam završio 1977. godine na PMF-u u Novom Sadu. Tokom studija posebnu pažnju mi je privlačila teorijska fizika čvrstog stanja; iz te oblasti sam diplomirao kod profesora Bratislava Tošića. Doktorirao sam 1981. godine u Engleskoj na Univerzitetu u Birmingemu; doktorska teza je bila iz oblasti eksperimentalne fizike visokih energija. Bio sam naučni saradnik na univerzitetima u Birmingemu, Londonu, Hajdelbergu i Floridi, a istraživačkim radom sam se bavio i u vodećim laboratorijama za fiziku fundamentalnih čestica (CERN, SLAC, Fermilab i DESY). Od 1991. godine radim u Institutu za Nuklearna Istraživanja i Fiziku Čestica, koji je deo japanske nacionalne laboratorije KEK (High Energy Accelerator Research Organization). Moje glavne oblasti istraživanja su: neutrino fizika (eksperimentalna i teorijska); fenomenologija stvaranja Higsovog bozona u foton-foton interakcijama; primena digitalne elektronike u skupljanju i obradi podataka; korišćenje superprovodnih linearnih akceleratora za proizvodnju snopova čestica visokog intenziteta (neutrina, kaona i miona); upotreba elektronskih lasera i linearnih akceleratora za stvaranje fotonskih sudarača visokih energija. Autor sam knjiga Neutralni kaoni (1999), Relativnost, astrofizika i kosmologija (2008) i Kratak pregled istorije fizike (u izradi).
dr Radoje Belušević
Institute of Particle and Nuclear Studies High Energy Accelerator Research Organization (KEK) 1-1 Oho, Tsukuba, Ibaraki, 305-0801 Japan
Četvorogodišnje studije (1977-81) na Univerzitetu u Novom Sadu su me veoma dobro pripremile za postdiplomske studije (Zagreb jesen 1981, pa 1983-84, Maryland 1984-87) a i za naknadni akademski rad i život. Zahtevni ali vrlo dobro organizovani nastavni plan me je naučio da učim, i da uvek mogu i više i bolje; neprekidno izoštravanom disciplinom prirodna znatiželja postaje doživotni saradnik. Pouke i znanje sa dodiplomskih studija suštinski prožimaju moj naučno-istraživački i prosvetni rad. Profesori i asistenati su mi uvrežili akademske tradicije i kolegijalnost koje predajem mlađim generacijama sad već više od trećine veka—a od 2009. i kao gostujući profesor na Departmanu za Fiziku na Univerzitetu u Novom Sadu.
dr Tristan Hübsch
redovni profesor Howard University, Washington DC, USA [http://physics1.howard.edu/~thubsch/].
Nakon završenih Osnovnih akademskih studija a pre završetka Master studija iz Medicinske fizike, oktobra 2013. godine, počeo sam da radim u Centru za radioterapiju u bolnici International Medical Centers Banja Luka. Studije na Departmanu za fiziku su mi pružile temeljna znanja i naučile me da razmišljam kako da rešavam probleme. Ovim putem želim da se zahvalim svim profesorima na prenesenom znanju a koleginicama i kolegama jer sam sa njima naučio pravo značenje timskog rada. Posebnu zahvalnost dugujem kolegama fizičarima iz Centra za radioterapiju za preneseno znanje u konkretnim situacijama sa pacijentima. Trenutno sam na doktorskim studijama iz Biomedicinskih nauka na Medicinskom fakultetu, Univerziteta u Banjoj Luci.
Dražan Jaroš, MSc
International Medical Centers, Banja Luka
Završio sam osnovne i master studije iz medicinske fizike na Departmanu za fiziku PMF-a u Novom Sadu. Uz fakultet sam stigao da se bavim i humanitarnim radom, za koji i sada nalazim vremena. Nakon završetka master studija, zaposlio sam se na Vojnomedicinskoj akademiji u odeljenju za radiološku zaštitu i dozimetriju i tamo proveo skoro 3 godine. Od početka 2016. radim na Institutu za onkologiju Vojvodine. Obrazovanje budućih fizičara je veoma značajno zbog razvitka analitičkog razmišljanja koje je primenljivo u svakom poslu. Fizika je jedna od retkih nauka koja izučava funkcionisanje same prirode i razvija sposobnost za razumevanje kompleksnih stvari koje se dešavaju oko nas i u nama. U toku studija, kroz predavanja, vežbe i polaganja različitih ispita, polako oštrite svoj um. Na taj način razvijate način razmišljanja koji je karakterističan za najveći broj fizičara.
MSc Ivan Gencel
Institut za onkologiju Vojvodine
Od samog početka školovanja, matematika i fizika su bili predmeti kojima sam uvek posvećivala posebnu pažnju. Ljubav prema obe nauke u kombinaciji sa radoznalošću je odvela moje dalje obrazovanje u oblast fizike koju sam upisala 2010. godine na PMF-u u Novom Sadu. Smatram da sam tek tokom studija, zahvaljujući opširnom nastavnom programu, otkrila šta sve predstavlja oblasti istraživanja fizike i sa čim fizičari mogu da se bave. Pored znanja iz oblasti matematike i fizike, koje je obavezni i osnovni alat za svakog fizičara istraživača, studije na Departmanu za fiziku su mi pružile dodatne veštine bez kojih je istraživanje nezamislivo. Ovde pre svega mislim na razvijanje kritičkog načina razmišljanja, sposobnost za samostalni kao i timski rad, te veštine organizacije ali i improvizacije. I možda najbitnije od svega, osnovne i master studije su me naučile da učim, da budem posvećena i da pružim svoj maksimum pri rešavanju konkretnog problema. Sigurna sam da će mi sve ono što sam ponela sa sobom po završetku studija na PMF-u biti od koristi ne samo trenutno na doktoratu, nego i u svemu što bude sledilo nakon toga.
MSc Brankica Anđelić
KVI Center for Advanced Radiation and Technology, Univerzitet u Groningenu, Holandija i GSI Helmholtzzentrum für Schwerionenforschung GmbH, Darmštadt, Nemačka
Prvi susret sa knjigama uvodi nas u široko polje znanja gde svako bira svoje malo polje interesovanja. Moje interesovanje oduvek je bilo koncentrisano na astronomiju, što je dovelo do upisa istoimenih osnovnih studija na Prirodno-Matematičkom fakultetu u Novom Sadu. Studije astronomije nisu podrazumevale jednosmerno učenje, već i upoznavanje sa različitim poljima fizike. Zahvaljujući odličnim predavačima na trećoj godini osnovnih studija u meni se rodilo interesovanje prema Teorijskoj fizici kondenzovanog stanja, kasnije rezultovano upisom master studija na istoimenoj katedri. Cilj svake fakultetske ustanove je da studentima pored pružanja znanja izgradi i istančan način razmišljanja i zaključivanja. Departman za fiziku mog matičnog fakulteta je svakako bio uspešan u tome. Izuzetno dobri predavači, zajedno sa dobro osmišljenim planom, naučili su me širokoj lepezi alata koji su mi tokom tadašnjeg studiranja, ali i sadašnjeg, pomogli pri rešavanju fizičkih problema. Želja za usavršavanjem i sticanjem novih znanja dovela je do odluke da se moje obrazovanje ne završi odbranom master rada. Trenutno sam na doktorskim studijama gde mi znanje i veštine stečene na PMF-u u Novom Sadu i te kako koriste.
MSc Aleksandar Ljepoja
PhD student, University of Cincinnati, USA
Moja ljubav prema fizici se rodila u drugom razredu osnovne škole, kada je nastavnik fizike došao kao zamena učiteljici na jednom času. To se nastavilo i kroz takmičenja iz fizike i elektrotehnike (u okviru tehničkog obrazovanja), te me je jedan letak sa sajma obrazovanja vrlo lako ubedio da je Fizika u Novom Sadu pravi izbor za mene. Studije su mi omogućile da sagledam svet iz nekog drugog ugla, još više zavolim fiziku i upoznam neke divne ljude. Na osnovnim i master studijama posvetila sam se metodici nastave fizike, što me je inspirisalo da pokrenem fejsbuk stranicu „Šta? Kako? Zašto?“ i da ljubav i interesovanje za fiziku prenosim na druge. Trenutno sam na doktorskim studijama iz Statističke fizike i fizike kondenzovane materije u Beogradu, i zaposlena sam na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu kao Saradnik u nastavi za teorijsku i primenjenu fiziku.
MSc Milica Beljin
Saradnik u nastavi, Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad
Moj istraživački put je svakako atipičan, jer sam se, nakon osnovnih studija na PMF u Novom Sadu, pet godina bavio edukacijskim i inženjerskim radom. Ka svojoj velikoj ljubavi, astronomskoj nauci, ponovo sam zakoračio 2012. godine uz veliku podršku moje nekadašnje mentorke Prof. Tijane Prodanović. U Novom Sadu sam odbranio master rad iz oblasti astrofizike. Te godine sam bio jedan od korisnika fonda italijanskog instituta INAF i naše EXIT fondacije, što mi je omogućilo kontakt sa modernom svetskom astronomijom tokom studijskih boravaka u Trstu i Bolonji. Shvatio sam da je evolucija struktura u Univerzumu ono što hoću da istražujem. Dobio sam stipendiju evropske svemirske agencije i trenutno u Marseju (Francuska) završavam objedinjeni doktorat iz oblasti dalekih prašinastih galaksija – taj rad je saradnja u kojoj učestvuje i moj matični institut Opservatorija Lajden u Holandiji, kao i INAP institut u Tuluzu. U svom istraživanju obavljao sam posmatranja nekim od najvećih teleskopa koji postoje na Zemlji, poput onih u Čileu ili Indiji. Uz istraživački, bavim se i književnim radom i naučnim novinarstvom. Pišem o svemiru i ljudima, o umetnosti i šahu. Moj savet mladim studentima: svaki fakultet i institut nude nesto specifično, nemojte da se uplašite ako vas izbori budu vodili ka dalekim i nepoznatim mestima. Postavljajte pitanja sebi i drugima uvek, i sigurno će i vaše priče jednog dana biti na ovom alumni zidu.
PhD research fellow Darko Donevski
1. Laboratoire d’Astrophysique de Marseille (France), 2. Leiden Observatory, Leiden (Netherlands)
Nakon prvog susreta sa fizikom u osnovnoj školi, odmah sam znala da je to ono što želim da izučavam i čime hoću da se bavim dalje u budućnosti. Radoznalost i želja za objašnjavanjem svih pojava koje se dešavaju u prirodi su se još više razvijali tokom srednje škole, tako da je posledica moje gladi za znanjem bila upisivanje istraživačkog smera na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu, 2012.godine. Tu sam stekla dobru osnovu, naučila kako da se bavim problemima fizike, zavolela eksperimentalne vežbe i uživala provodeći vreme u laboratorijama. Od svih oblasti fizike najviše me je zainteresovala fizika čvrstog stanja, odnosno fizika kondenzovane materije, kao jako široka, fundamentalna, praktična oblast, koja omogućava ispoljavanje kreativnosti, jer kao što je Richard Feynman izjavio: „Postoji mnogo mesta na dnu.“ Nakon završetka osnovnih studija fizike, dobila sam stipendiju Ruskog ministarstva nauke i obrazovanja i priliku da nastavim svoje školovanje na Nacionalnom istraživačkom univerzitetu MISiS u Moskvi. Trenutno sam na master studijama gde se bavim Fizikom kondenzovane materije na Institutu novih materijala i nanotehnologije.
diplomirani fizičar Julijana Cvjetinović
master student na Univerzitetu MISiS u Moskvi
Pri upisu osnovnih studija fizike na PMF-u Univerziteta u Novom Sadu nisam bio naročito inspirisan naukom. Razlozi kojim sam se vodio pri upisu fakulteta bili su prvenstveno praktične prirode, ne ljubav prema fizici i istraživanju. Moj pogled na fiziku se promijenio u potpunosti tokom prve dve godine studiranja i tome su najviše doprinijeli izuzetni profesori naseg Departmana, kao i veoma zanimljiv kurikulum. Pri tome prvenstveno mislim na ispite iz teorijske i matematičke fizike. Fascinirala me je činjenica kako cisto matematički izrazi i zaključci gotovo savršeno opisuju prirodu. Ova saznanja su oblikovala moje dalje obrazovanje i odluke pri izboru karijere. Studiranje na PMF-u me je veoma dobro pripremilo za naucne izazove sa kojima se trenutno susrećem.
PhD student Đorđe Dangić
Tyndall National Institute,Centre MNS (Materials and Devices), University College Cork, Republika Irska
U osnovnoj školi nastavnica fizike uspeva da me zainteresuje za fiziku i do kraja škole interesovanje prelazi u ljubav prema fizici. Tokom srednje škole pažnju mi privlači i medicina. Malo pre upisivanja fakulteta, kupujem informator na Prirodno-matematičkom fakultetu i pri prvom prelistavanju, pažnju mi skreće smer: medicinska fizika, na departmanu za Fiziku. Trebalo je svega par sekundi da se odlučim i da upišem ovaj smer i dan danas znam da nisam pogrešila sa ovom odlukom. Svo stečeno znanje iz fizike, primenjujem i danas na završnoj godini doktorski studija na ICFO-The Institute of Photonic Sciences, u Španiji, gde radim na razvijanju instrumentacije i protokola za prekliničko i kliničko merenje protoka krvi na osnovu rasejanja svetlosti u tkivu.
PhD student Tanja Dragović
Medical optics group ICFO – The Institute of Photonic Sciences, Castelldefels, Spain
Sa profesorom Kaporom smo na drugoj godini, na prvom času predmeta -zračenje u atmosferi- imali prilike da listamo staro izdanje Milankovićeve “Astronomske teorije klimatskih promena” i “Matematičke teorije toplotnih pojava nastalih Sunčevim zračenjem”. Predavanje se pretvorilo u sate prelistavanja knjiga i diskusije sa profesorom. Naš pogled na fiziku tokom 4 godina osnovnih studija su najviše oblikovali ovakvi trenuci i par izuzetnih predavača koji su pored naučne teorije insistirali i na kvalitetima “dobrog naučnika” kao što su metode kritičnog razmišljanja i apstrakcije. Studije su mi pružila temeljna znanja iz matematike i matematičke fizike koja su mi veoma korisna u trenutnom naučnom radu. Posle osnovnih studija sam upisala master iz meteorologije, nakon kog sam dobila stipendiju preko projekta Belgijske vlade u saradnji sa RMI (Royal Meteorological Institute) u Briselu i Avia-GIS kompanijom u Antwerpu. Trenutno završavam doktorske studije na Univerzitetu u Gentu na departmanu za fiziku i astornomiju i uključena sam na projektu Evropske svemirske agencije u saradnji sa Univerzitetom u Briselu. PMF je za mene, pored fakulteta koji me je veoma dobro pripremio za trenutne naučne izazove, bio mesto u kom sam upoznala izuzetne i neverovatno čudne ljude koji su mi ostali dobri prijatelji, ljude koji sa istim sentimentom pristupaju matricama Afinih preslikavanja, romanu Ursule Legvin, ruskoj klasičnoj kniževnosti ili mačoru iz pakla iz jednog od stripova Dilana Doga.
PhD student Mina Petrić
University of Gent, Faculty of Sciences, Department of Physics and Astronomy Belgija
Oduvek sam imala sklonost ka prirodnim naukama, ali i manjak vizije čime želim da se bavim. Slučajan sled događaja dovodi do toga da 2012. godine upišem studije fizike-meteorologije na Departmanu za fiziku. I pored početne nesigurnosti u vezi sa ovom odlukom, ubrzo sam zavolela meteorologiju. Studije na Departmanu za fiziku Prirodno-matematičkog fakulteta obeležilo je nekoliko fantastičnih profesora koji su mi i danas inspiracija za rad. Od njih sam, pored gradiva, imala priliku da naučim kako da sagledam problem i pristupim njegovom rešavanju. Nakon završenih osnovnih i master studija na Departmanu na fiziku, školovanje sam nastavila na Univerzitetu u Trstu, gde sam 2017. godine upisala PhD program Earth Science and Fluid Mechanics.
PhD student Sara Marković
Univerzitet u Trstu, Italija
Širok dijapazon znanja koje studije fizike pružaju u toku 4 godine osnovnih studija dovele su me do teške odluke kojom oblašću da se bavim u budućnosti. Gotovo svi profesori, svojom posvećenošću i dobro prenesenim znanjem, uspevali su da me u velikoj meri zainteresuju da poželim baš tu oblast da odaberem. Zanimljiva predavanja, zainteresovane kolege i dobra grupa motivisali su me da budem u večitoj potrazi za prilikama da nešto naučim. Ovakvo okruženje je u velikoj meri uticalo da nastavim da se bavim naukom. Posvećenost i istrajnost koju sam usvojila u toku studija i dalje čuvam i primenjujem u svom radu. Trenutno sam istraživač-pripravnik na institutu BioSens i student doktorskih studija Primenjene fizike na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu.
MSc Ivana Podunavac
“San svakog geografa je da postane meteorolog” – reči su gotovo svakog profesora meteorologije kome sam pričao da sam bio odličan geograf u osnovnoj i srednjoj školi. Tako je i bilo. Želja da naučim mnogo više o atmosferskim procesima me je naterala da se odlučim za studije Meteorologije na Departmanu za Fiziku u Novom Sadu. Preplitanje fizike i meteorologije me nije sputavalo (barem što se tiče uspeha i stečenog znanja) da nastavim dalje. Međutim, već negde pred kraj osnovnih studija kurs interesovanja me usmerava na potpuno drugu, apsolutno fizičarsku stranu. Tu počinjem da se pitam da li sam pogrešio što sam se odlučio za modul meteorologije i da je trebalo da krenem sa “čistom” fizikom od početka. Ipak, maksimalno sam se trudio da ne gledam iza sebe, već samo napred, i tada čvrsto odlučujem da svoje školovanje nastavim u pravcu fizike kondenzovane materije, te upisujem master studije Fizike materijala. Uz svu podršku najbližih kolega i prijatelja, ovu tranziciju gotovo da nisam ni osetio i potpuno se posvećujem nauci o materijalima. Danas sam student doktorskih studija Fizike materijala na PMF-u, Departmanu za Fiziku, kao i istraživač-pripravnik na Institutu BioSens u Novom Sadu, gde se trenutno bavim istraživanjem i razvojem biosenzora na bazi grafenskih struktura.
Tokom studiranja, bio sam učesnik brojnih naučno-popularnih manifestacija, a takođe, učestvovao sam u zvaničnom osnivanju “Kluba fizičara PMF-a“, kao studentskog udruženja sa ciljem popularizacije fizike van fakulteta i naučne zajednice.
Iako su mi studije u Novom Sadu protekle pomalo u “lutanju” i odabiru pravog interesovanja, ipak je fizika ostala nauka koju smatram svojim najvećim interesovanjem, a geografija hobi. Možda bi zvučalo čudno, ali ovo “lutanje” mi je dalo pregršt znanja, koje mogu da iskoristim u budućnosti.
PhD student i istraživač-pripravnik Stefan Jarić
Univerzitet u Novom Sadu
Studije fizike nisu lake, ali nakon završetka imate dovoljno znanja i sposobnosti da započnete sjanu karijeru u bilo kojoj oblasti. Osnovne i master studije iz medicinske fizike završila sam 2011. godine. Bila sam stipendista Fonda za mlade talente „Dositeja“, i uz veliku podršku prof. dr Olivere Ciraj-Bjelac upisala sam doktorske studije u Sloveniji. Zbog naučnog doprinosa R. Slovenija mi je dodelila državljanstvo. Završila sam i postdoktorske studije na Institutu za biofiziku, na Medicinskom fakultetu u Ljubljani. Posle sjajnog šestogodišnjeg akademskog iskustva, zaposlila sam se u sektoru za istraživanje i razvoj novih materijala i tehnologije u industriji aluminijuma.
dr Biljana Stojković