Katedra za nuklearnu fiziku
Katedra (Laboratorija) za nuklearnu fiziku postoji od osnivanja organizacionih jedinica Prirodno-mateamtičkog fakulteta i Instituta za fiziku. Katedra pokriva nastavu iz nuklearne fizike, fizike elementarnih čestica, fizike I, elektriciteta i magnetizma, biofizike i zaštite životne sredine. Mlađi članovi učestvuju u realizaciji vežbi iz kurseva opšte fizike.
Od osnivanja se naučni profil Katedre znatno promenio. Umesto tradicionalnih oblasti nuklearne spektroskopije se Katedra sve više orijentiše ka oblastima retkih nuklearnih procesa i fundamentalnih interakcija. U ovim oblastima Katedra je već postigla značajne rezultate otkrićem pobuđenog stanja 137Ba, otkrićem fotodeekscitacije 90mTc i 180mTa, i otkrićem dvostrukog beta raspada 64Zn. Katedra realizuje naučni projekat Nuklearna spektroskopija i rekti procesi kod Republičkog ministarstva nauke i zaštite životne sredine.
Saradnici Katedre su do sada publikovali više od 250 naučnih radova i saopštenja.
Svoj brz razvoj Katedra pretežno ostvaruje zahvaljujući intenzivnoj naučnoj saradnji. Katedra je sarađivala i sarađuje sa nizom eminentnih naučnih centara iz nuklearne fizike: CERN Ženeva, JINR Dubna (RUSS), univerziteti Sussex, Oxford (UK), Dominguez Hills i Alabama (USA), Zurich (Suisse), instituti Laue Langevin Grenoble (France), KFKI (Hungary), NIST (USA), Max Planck (Germany).
Na osnovu ovih referentnih rezultata Katedra je nedavno uključena u FP6 projekte ILIAS i EURONS. Na Katedri se razvijaju sve osetljivije niskofonske merne tehnike u gama-spektrometriji. Izgrađen je pasivni sistem za zaštitu od fona GMX detektora koji će opremljen kosmičkim VETO detektorima činiti osnovu eksperimenta CRYME. Katedra je danas Nacionalni referentni centar za gama- spektroskopiju i aktivnost izvora.
Osetljivu mernu tehniku i stručno osposobljen i tehnički visokoorganizovan tim Katedra koristi za istraživanja u radioekologiji i za pružanje usluga u oblasti zaštite od jonizujućih i nejonizujućih zračenja.
Osnivač Katedre je penzionisani profesor Univerziteta prof. dr Lazar Marinkov, a prvi laborant je bio Franja Pajvančić.
Aktivni spoljašnji član Katedre je i prof. dr Ivan Aničin sa Fizičkog fakulteta u Beogradu.
U osnivanju je centar ALARA. U okviru ovog centra Katedra za nuklearnu fiziku u Novom Sadu u saradnji sa Institutom za fiziku u Zemunu, formiraće centar izvrsnosti ukoliko dobije podršku Evropske Unije.
Današnji članovi Katedre su:
- dr Ištvan Bikit, redovni profesor
- dr Dušan Mrđa, redovni profesor
- dr Nataša Todorović, redovni profesor
- dr Miroslav Vesković, redovni profesor
- dr Olivera Klisurić, vanredni profesor
- dr Miodrag Krmar, vanredni profesor
- dr Jovana Nikolov, docent
- dr Sofija Forkapić, naučni saradnik
- dr Jan Hansman, naučni saradnik
- dr Nikola Jovančević, naučni saradnik
- msc Kristina Bikit, istraživač pripravnik