Јован Одавић је завршио основне студије на физици у Новом Саду, мастерирао је у Паризу, а докторирао у Ахену. Тренутно живи и ради у Напуљу где се бави истраживањима из класичног и квантног хаоса у контексту квантних рачунара. Ово је и алумни видео и видео подршке студентима и професорима у Србији.
теоријска физика
Александар Јанковић је на Департману за физику, ПМФ-а у Новом Саду завршио основне и мастер студије. Тренутно ради на Норвешком Универзитету за науку и технологију у Трондхајму (Trondheim) као постдокторант, где се бави енергетском ефикасношћу зграда.
физика околине, медицинска физика
Никола Голеш је студент 3. године докторских студија на МИТ-у. Бави се истраживањем на пољу горивних циклуса фузионих електрана. Основне студије физике завршио је на Департману за физику, ПМФ-а у Новом Саду.
нуклеарна физика
Дарко Доневски је астрофизичар и космолог и примарни део истраживања му је откривање првих галаксија које су се појавиле у свемиру. Дипломирао је на Департману за физику, ПМФ-а у Новом Саду. Након завршених основних студија боравио је у Лајдену, затим у Марсеју где је био стипендиста француске свемирске агенције и где је завршио докторске студије. Био је на два постдока у Торонту и на Институту SISSA у Трсту. Данас води тим у Варшави састављен од студената докторских студија са којима ради истраживања.
Др Дарко Доневски, виши научни сарадник
Група за астрофизику
Национални нуклеарни институт, Варшава
физика, астрофизика
Милан Вујиновић је завршио основне и мастер студије физике на Природно-математичком факултету у Новом Саду. Након тога је докторирао на Универзитету у Грацу, Аустрија на теорији елементарних честица и био је на постдоку у Сао Паолу, Бразил где се бавио теоријом хадронских интеракција. Тренутно ради као бекенд програмер и стручњак за сервер инфраструктуру у једној софтверској компанији у Берлину.
теоријска физика
Тривко Кукољ је завршио основне студије физике у Новом Саду. Тренутно је студент прве године докторских студија на Вајцман институту у Израелу. Његова област је Теоријска физика високих енергија. Бави се између осталог Теоријом струна и Квантним хаосом.
https://inspirehep.net/authors/2767673
теоријска физика
Стеван Врбашки завршио је основне студије физике у Новом Саду, мастерирао је у Каунасу, а докторирао је физику у Трсту. Запослен је на медицинском факултету Универзитета у Новом Саду. Заједно са двоје колега физичара који су такође завршили основне студије физике у Новом Саду покренуо је стартап Винавер медицал који се бави унапређивањем CT дијагностике и применом CT дијагностике у радиотерапији.
медицинска физика
Стефан Веља је дипломирао на ПМФ-у у Новом Саду на Департману за физику. Мастерирао је на ETH у Цириху и тренутно је на докторским студијама у Берлину из теоријске физике чврстог стања.
теоријска физика
Гордан Мимић је завршио основне, мастер и докторске студије физике у Новом Саду. Виши је научни сарадник на Институту БиоСенс. Бави се обрадом сателитских, метеоролошких података и карактеристика земљишта са циљем развоја модела који се користе у пољопривреди.
физика, метеорологија
Ана Бојић је основне студије физике завршила у Новом Саду. Након тога је мастер завршила у Немачкој на Фридрих Александар Универзитету у Ерлангену на теми из медицинске физике. Тренутно ради у компанији у Минхену која се бави калибрацијом уређаја.
медицинска физика
Прва представница професорског позива у нашој алумни бази је др методике наставе природних наука Марина Дороцки, професорица физике у гимназији Исидора Секулић у Новом Саду.
професор физике
Владимир Малешевић завршио је основне и мастер студије медицинске физике на физици у Новом Саду. Тренутно ради као медицински физичар у Даласу. Послушајте шта вам он има рећи о свом послу и колико су му у томе помогле студије физике у Новом Саду. Смер/модул медицинска физика постоји на студијама физике у Новом Саду.
медицинска физика
Подаци за алумнисте који следе скупљани су закључно са 2020. годином и неки од њих су сада на другим позицијама.
Раскрсница која се преда мном отворила након завршетка средње школе, као и многе, и мене је довела у колебање који пут изабрати. Сада знам да је ПМФ био прави избор. Стекла сам чврст темељ и велику инспирацију за даље бављење науком. Можда ће зазвучати као клише, али истина је да физика није само наука, то је живот. Професори су ми подарили љубав према овој професији, а стечено знање – могућност да даље напредујем. Закони физике и метеорологије су ме одувек фасцинирали. Комплексност и континуалне промене којима подлежу различити процеси у природи захтевају константно праћење. Међутим, зарад ефикасности анализирања различитих природних феномена физичар мора сузити свој спектар интересовања, а ја сам свој фокус усмерила ка истраживању ефекта и гасова стаклене баште. Тренутно сам на докторским студијама у Аустралији и са ове стране Земљине полулопте упознајем другачији принцип рада и наилазим на новине које за мене представљају још једно предивно искуство, мотивацију и жељу за даљим истраживањима…
Беата Букоса
Мастер физичар-метеоролог
PhD студент на Универзитету у Wollongongu, Аустралија
физика, метеорологија
Моје студије на Департману за физику Природно-математичког факултета трајале су од 2000 до 2005 године. Друга сам генерација дипл. Физичара-метеоролога и сматрам да сам уцинила добар избор факултета и смера, који ми је дао одличну основу и могућност за даље образовање у иностранству. Такође сам веома срећна сто сам основне студије заврсила у нашој земљи, јер сматрам да су наше студије, бар што се тиче природних наука, веома добро организоване, детаљне и, иако понекад напорне, веома корисне у будућности. Акценат стављам на теоријску основу, где ПМФ са веома високим и специјализованим кадром пружа свеобухватно знање, које је основа за даље усавршавање, што није случај са већином иностраних факултета, код којих су основне студије базичне и доста површне, док се акценат код њих ставља на специјализацију. Наравно, што се тиче практичне стране, ту се барем трудимо да као свака земља у развоју, идемо у корак са развијеним земљама, колико год могућности то дозвољавају. Одабиром овог факултета цините праву ствар ако сте заљубљеник у природне науке. Viva La Science :))
др Ана Ћиришан
пост-доц, Университé ду Québec à Монтрéал (UQÀM)
физика, метеорологија
Након завршених основних студија и мастера из нуклеарне физике на ПМФ-у, уписао сам докторске студије из нуклеарне физике на КУ Леувен-у у Белгији, које сам прошле године завршио. Основне и мастер студије у Новом Саду су ми изградиле солидну теоријску подлогу захваљујући којој сам могао да се снађем у правом научном окружењу, радећи експерименте у ЦЕРН-у током доктората. Данас радим као софтверски инжењер за највећу e-commerce фирму у Холандији. Иако не користим директно знање стечено из физике, аналитички начин размишљања, способност да самостално научим нове ствари и да се прилагодим новим ситуацијама су вештине које сам у току студија научио и које сам сигуран да ће ми бити корисне током читавог живота.
др Иван Будинчевић
Софтверски инжењер Bol.com
Utrecht, Холандија
нуклеарна физика
Студије физике уписала сам не толико због љубави према науци колико из радозналости, мотивисану од стране мог средњошколског професора, и неке врсте изазова и жеље да разумем физику, науку окарактерисану као најнеразумљивију и најстрашнију међу ученицима. Временом, став о физици се променио, и схватила сам да, како је Радерфорд рекао: „Сва физика је или немогућа или тривијална; немогућа је док је не схватиш, а потом постаје тривијална”. Ова спознаја била је управо оно што ме је фасцинирало током студија. Бити физичар значи бити онај појединац који је привилигован упознати и даље проучавати наизглед необјашњиву природу ствари и појава око нас. Али, поред тога, бити физичар значи и бити спреман на суочавање и решавање различитих врста проблема из различитих области науке, али и свакодневног живота. Студије сам започела на Природно-математичком факултету вођена овим идејама. а без јасне визије куда и шта даље. Захваљујући доброј основи на Основним студијама, и пре свега усмереним Мастер студијама на Теоријској физици кондензоване материје, стекла сам неопходно знање из области модерне физике за наставак докторских студија у Италији на институту SISSA. Поред физике, дуги низ година бавила сам се уметничким клизањем, и као тренутни инструктор могу да потврдим, иако звучи необично, да је познавање одређених појава из физике нашло своју примену и на овом пољу.
MSc Маја Беровић
PhD студент на SISSA институту у Трсту
теоријска физика
Завршене студије Метеорологије научиле су ме да сваком проблему са којим се потенцијално могу суочити кад летим приђем аналитички и решим га на најбољи и најбржи начин. Познавање временских услова и дешавања на небу су нешто што сваком пилоту помаже да има миран и сигуран лет.
MSc Милица Атлагић
Мастер физичар-метеоролог
Комерцијални пилот
физика, метеорологија
На Bachelor и Мастер студијама астрономије у Новом Саду искористио сам могућност слушања неколико изборних предмета које су моју љубав према астрономији прошириле на љубав према фундаменталним законима Природе. То ме је довело до прилике да се бавим самом природом времена и његовим (не)постојањем у контексту настанка и еволуције универзума. И то не једног – већ целог спектра универзума. Учење о најмањим деловима Природе и нашем месту у њој је позив који израња из неговања радозналог ума и страсти за разумевањем света око себе, па и даље. Свакодневне ствари откривају своју лепоту, када постављате права питања. Зар то није несто што вреди делити са другима?
MSc Бранислав Николић
PhD студент на докторским студијама из теоријске физике на Институту за Теоријску Физику, Универзитет у Келну, Немачка.
Бави се квантном гравитацијом и природом времена.
теоријска физика
Сматрам да студије физике на ПМФ-у у Новом Саду на јединствено ефикасан начин обједињују све три кључне речи: физика, природно и математички. То је, из мог искуства, за последицу имало прво стицање знања из апсолутно незаобилазних области математике, те коришћења истих у даљем разјашњавању физике. Једино тако општа и јасна база мозе обскрбити будућег истраживача да се усмери ка нарочитој области физике. У мом случају је то била нуклеарна физика. А управо је за прави почетак стицања искуства у овој области заслужна Катедра за нуклеарну физику. Под научено не спада само оно сто је забележено оценом на испиту, вец, некада и више пресудно, одговори на бројна питања заинтересованих студената, а на начин да се истима заиста прикаже како се знања примењују у свакодневном животу и раду. А у томе је цео колектив Департмана за физику приступачан као ретко који други. Моје школовање су у великој мери означиле неформалне размене мишљења са увек доступним професорима, почевши са општом физиком, преко теоријске физике, па све до модерне експерименталне физике. Захваљујући њима, њиховом приступу и савладаном градиву из предмета које они држе, ми студенти смо уверени да ћемо решити проблеме задане и ван амфитеатра и ван студентских лабораторија. А на крају и ван области о којима смо учили на факултету. То је оно што вас чини спремнима за тражење вама одговарајуће пословне прилике.
Наташа Лаловић
Докторанд, Lund University, Division of Nuclear Physics, GSI Helmholtzzentrum für Schwerionenforschung GmbH, Darmstadt, Немачка
нуклеарна физика
Основне студије физике завршила сам на ПМФ-у у Новом Саду. Докторске студије у области теорије чврстог стања завршила сам у Немачкој на техничком Универзитету у Карлсруеу. Истраживачки рад наставила сам на Макс Планк Институту у Штутгарту где сам се бавила теоријом кондензоване материје. Бављење физичким моделима ми је омогућило да наставим рад у финансијској индустрији. Придружила сам се тиму у квантитативној контроли ризика једне инвестиционе швајцарске банке у Цириху. Од тада се бавим темама које су везане за квантитативне методе у моделирању различитих врста ризика и њиховог утицаја на резултате и профитабилност банке. Тренутно радим и живим у Цириху.
др Маријана Кирћан
ch.linkedin.com/in/marijanakircan
теоријска физика, анализа ризика
Још у основној школи сам знао да ћу се бавити науком, док сам се у гимназији определио за физику. Дилема је једино била који смер да упишем на Департману за Физику у Новом Саду – уписао сам истраживачки смер. Провео сам свега 3 године на бечелор студијама, након којих сам отишао на Erasmus Mundus мастер из нуклеарне фузије. Прво сам мислио да ми само 3 године неће дати довољно знања и вештина, али сам се (на моје пријатно изненађење) преварио и схватио да сам стекао поприлично широко знање физике и математике поредећи се са колегама. Тренутно сам последња година докторских студија на Универзитету у Генту као део Erasmus Mundus програма за нуклеарну фузију.
MSc Милош Влаинић
PhD студент на Универзитету у Генту
Joint Doctoral Programme in Nuclear Fusion Science and Engineering
физика плазме, нуклеарна физика
Из дечије опсесије према природи, свемиру, њиховим тајнама и мистеријама родила се моја жеља да студирам теоријску физику. И тако, пут у тај тајанствен свет водио је преко Департмана за Физику, ПМФ-а у Новом Саду где сам дипломирала 1988., а потом уписала последипломске студије из Теоријске Физике на Физицком Факултету у Београду где сам докторирала 1996. Од 1989. радим у Лаб. за Теоријску и Физику Кондензоване Материје, Института за Нуклеарне Науке “Винча”. Током тих година улазим у свет нелинеарне физике која је до данас остала предмет мог рада. Прекретницу у мом раду представља одлазак у иностранство где радим у групи Проф. Бамби-а Ху-а, Centre for Nonlinear Studies, Hong Kong Baptist University . Ту се упознајем са тада за мене потпуно новом проблематиком као што је физика нелинеарних дискретних система, Френкел-Конторова модел и динамика под дејством временски зависних сила: У иностранству сам провела 10 година (2000. – 2010.) радећи на Centre for Nonlinear Studies and The Beijing-Hong Kong-Singapore Joint Centre for Nonlinear and Complex Systems, Hong Kong Baptist University у Хонг Конгу, као и две године на Деп. за Физику, Универзитета у Камерину (Dip.di Fisica, Universita di Camerino) у Италији. Све те године рада са врхунским научницима у различитим иинституцијама као и живот на потпуно различитим крајевима света допринели су не само мом научном већ и животном развоју и формирали моју личност.
др Јасмина Текић
Виши научни сарадник Инситут „Винча“
теоријска физика
Први контакт са Департманом за Физику у Новом Саду сам имао далеке 1986. године као ученик физичарског одељења природно-математичке гимназије „Јован Јовановић Змај“. Занимљиве лабораторијске вежбе из физичке електронике су се тада изводиле у тадашњем Институту за Физику, где сам по одслужењу војног рока завршио основне студије и нашао своје прво запослење асистента на катедри за механику и термодинамику. Кроз рад сам 1998. године завршио магистарске студије физичког факултета у Београду. По завршетку НАТО интервенције боравио сам као научник у DAMAP групи Париске обсерваторије у Meudon-у као и у групи за нелинеарну оптику департмана за физику University of Illinois at Chicago. По завршетку доктората на Stockholms Universitet у групи за релативистичку атомску физику, вратио сам се у департман за физику ПМФ-а у Новом Саду, где сам кратко радио као доцент физике. После-докторско истраживање на Western Michigan University на НАСА пројекту за прорачуне атомских параметара плазме високо наелектрисаних јона ми је проширило интересовање за област астрофизике где редовно објављујем радове. Након истека НАСА пројекта, истраживачки позив настављам National Institute for Nanotechnology u Edmonton -у, бавећи се проблемима теорије међу-интеракције макромолекула у физиолошким растворима, што је резултовало U.S. патентом. Лична склоност према атомској физици је превагнула и тренутно радим као научник у Jet Propulsion Laboratory, California Institute of Technology и живим у Лос Анђелесу.
др Драган Николић
Jet Propulsion Laboratory, California Institute of Technology
физика плазме, атомска физика
2015. године сам уписала докторске студије из нуклеарне физике на KU Leuvenu у Белгији, а све је почело у Новом Саду на ПМФ-у, где сам физику уписала 2010 године. Након основних студија сам решила да желим да се бавим нуклеарном физиком. Одлука није била тешка, након што сам имала прилике да се упознам са радом у лабораторији. Тада још нисам ни сањала о томе да ћу једног дана имати прилике да истраживања вршим у ЦЕРН-у, где сада као докторант радим на експериментима. Најважније ствари које сам научила у Новом Саду је сналажење у понекад немогућим ситуацијама, истрајност и тимски рад. Спремање испита са колегама, дискусије па чак и неспретност у лабораторији и ситуације које су у очима лаборанта биле катастрофалне, сада су лепе успомене и добро научене лекције. Начин на који се данас суочаван са проблемима ми заиста пуно помаже у истраживачком раду. Важно је имати циљ и мотивацију да се до тог циља стигне. Студентима који су отркили моћ и лепоту физике, то не представља проблем.
MSc Агота Косоруш,
KU Leuven, Белгија
нуклеарна физика
После завршетка природно-математичког смера гимназије „Јован Јовановић Змај“ уписао сам студије медицинске физике и овом приликом желим да се захвалим свим својим професорима, менторима, асистентима, као и колегама са ПМФ-а и Института за онкологију Војводине на смерницама и искуству које су делили самном у току школовања и рада. Запослен сам на Институту за онкологију Војводине и тренутно похађам специјализацијиу из медицинске физике на Медицинском факултету у Новом Саду. Иначе, од своје 16-те године се бавим музиком и стечена знања из области физике и математике такође примењујем у компоновању музике и организацији културних догађаја.
MSc Борко Басарић
Институт за онкологију Војводине
медицинска физика
Основне студије из физике на ПМФ-у у Новом Саду уписујем мотивисана свезнајућим професором физике из средње сколе. Након првог сусрета са предметом Физика чврстог стања родила се љубав према физици материјала сто је било од пресудног значаја да након основних студија уписем мастер студије на катедри Експериментална физика кондензоване материје. Након завршених мастер студија уписујем докторске студије на истој катедри где сам се бавила истраживањем у области термичких особина аморфних система. На половини друге године докторских студија напуштам исте и одлазим на докторске студије у Финску где сам тренутно на завршној години на Департману за примењену физику у истраживацкој групи Мекана материја и квашење (Soft Matter and Wetting) на Аалто Универзитету. Бавим се динамиком капљица течности на суперхидрофобним (неквашећим) површинама. Тренутно истраживање је сконцентрисано на експериментално изучавање интеракције капљица на поменутим површинама као и њиховим теоријским (аналитичким и нумеричким) моделовањем у области динамике флуида а потом и проналажењем апликација у модерној технологији. Такође се бавим и микро/нано роботиком што је довело до патента који представља потенцијални будући инструмент за карактеризацију суперхидрофобних површина. Део истраживања радим у сарадњи са престижним Харвардом. Истакла бих да сам добар темељ за данашњи успех стекла највише на основним студијама где сам научила како да размишљам као физичар. Конкретније, научила сам да препознам проблем и да му аналитички приступим. Уколико желимо да се бавимо мултидисциплинарним истраживањем морамо имати свеобухватно знање за које сам сигурна да се стиче током студирања физике на ПМФ-у.
MSc Маја Вучковац
Doctoral Candidate at Aalto University School of Science Department of Applied Physics Soft Matter and Wetting (SMW) group
експериментална физика кондензоване материје
Основне студије физике сам завршио 1977. године на ПМФ-у у Новом Саду. Током студија посебну пажњу ми је привлачила теоријска физика чврстог стања; из те области сам дипломирао код професора Братислава Тошића. Докторирао сам 1981. године у Енглеској на Универзитету у Бирмингему; докторска теза је била из области експерименталне физике високих енергија. Био сам научни сарадник на универзитетима у Бирмингему, Лондону, Хајделбергу и Флориди, а истраживачким радом сам се бавио и у водећим лабораторијама за физику фундаменталних честица (CERN, SLAC, Fermilab и DESY). Од 1991. године радим у Институту за Нуклеарна Истраживања и Физику Честица, који је део јапанске националне лабораторије КЕК (High Energy Accelerator Research Organization). Моје главне области истраживања су: неутрино физика (експериментална и теоријска); феноменологија стварања Хигсовог бозона у фотон-фотон интеракцијама; примена дигиталне електронике у скупљању и обради података; коришћење суперпроводних линеарних акцелератора за производњу снопова честица високог интензитета (неутрина, каона и миона); употреба електронских ласера и линеарних акцелератора за стварање фотонских сударача високих енергија. Аутор сам књига Неутрални каони (1999), Релативност, астрофизика и космологија (2008) и Кратак преглед историје физике (у изради).
др Радоје Белушевић
Institute of Particle and Nuclear Studies High Energy Accelerator Research Organization (KEK) 1-1 Oho, Tsukuba, Ibaraki, 305-0801 Japan
физика елементарних честица
Четворогодишње студије (1977-81) на Универзитету у Новом Саду су ме веома добро припремиле за постдипломске студије (Загреб јесен 1981, па 1983-84, Maryland 1984-87) а и за накнадни академски рад и живот. Захтевни али врло добро организовани наставни план ме је научио да учим, и да увек могу и више и боље; непрекидно изоштраваном дисциплином природна знатижеља постаје доживотни сарадник. Поуке и знање са додипломских студија суштински прожимају мој научно-истраживачки и просветни рад. Професори и асистенати су ми уврежили академске традиције и колегијалност које предајем млађим генерацијама сад већ више од трећине века—а од 2009. и као гостујући професор на Департману за Физику на Универзитету у Новом Саду.
др Tristan Hübsch
редовни професор Howard University, Washington DC, USA [http://physics1.howard.edu/~thubsch/].
теоријска физика
Након завршених Основних академских студија а пре завршетка Мастер студија из Медицинске физике, октобра 2013. године, почео сам да радим у Центру за радиотерапију у болници International Medical Centers Бања Лука. Студије на Департману за физику су ми пружиле темељна знања и научиле ме да размишљам како да решавам проблеме. Овим путем желим да се захвалим свим професорима на пренесеном знању а колегиницама и колегама јер сам са њима научио право значење тимског рада. Посебну захвалност дугујем колегама физичарима из Центра за радиотерапију за пренесено знање у конкретним ситуацијама са пацијентима. Тренутно сам на докторским студијама из Биомедицинских наука на Медицинском факултету, Универзитета у Бањој Луци.
Дражан Јарош, MSc
International Medical Centers, Бања Лука
Завршио сам основне и мастер студије из медицинске физике на Департману за физику ПМФ-а у Новом Саду. Уз факултет сам стигао да се бавим и хуманитарним радом, за који и сада налазим времена. Након завршетка мастер студија, запослио сам се на Војномедицинској академији у одељењу за радиолошку заштиту и дозиметрију и тамо провео скоро 3 године. Од почетка 2016. радим на Институту за онкологију Војводине. Образовање будућих физичара је веома значајно због развитка аналитичког размишљања које је применљиво у сваком послу. Физика је једна од ретких наука која изучава функционисање саме природе и развија способност за разумевање комплексних ствари које се дешавају око нас и у нама. У току студија, кроз предавања, вежбе и полагања различитих испита, полако оштрите свој ум. На тај начин развијате начин размишљања који је карактеристичан за највећи број физичара.
MSc Иван Генцел
Институт за онкологију Војводине
медицинска физика
Од самог почетка школовања, математика и физика су били предмети којима сам увек посвећивала посебну пажњу. Љубав према обе науке у комбинацији са радозналошћу је одвела моје даље образовање у област физике коју сам уписала 2010. године на ПМФ-у у Новом Саду. Сматрам да сам тек током студија, захваљујући опширном наставном програму, открила шта све представља области истраживања физике и са чим физичари могу да се баве. Поред знања из области математике и физике, које је обавезни и основни алат за сваког физичара истраживача, студије на Департману за физику су ми пружиле додатне вештине без којих је истраживање незамисливо. Овде пре свега мислим на развијање критичког начина размишљања, способност за самостални као и тимски рад, те вештине организације али и импровизације. И можда најбитније од свега, основне и мастер студије су ме научиле да учим, да будем посвећена и да пружим свој максимум при решавању конкретног проблема. Сигурна сам да ће ми све оно што сам понела са собом по завршетку студија на ПМФ-у бити од користи не само тренутно на докторату, него и у свему што буде следило након тога.
MSc Бранкица Анђелић
KVI Center for Advanced Radiation and Technology, Univerzitet u Groningenu, Holandija i GSI Helmholtzzentrum für Schwerionenforschung GmbH, Darmstadt, Немачка
нуклеарна физика
Први сусрет са књигама уводи нас у широко поље знања где свако бира своје мало поље интересовања. Моје интересовање одувек је било концентрисано на астрономију, што је довело до уписа истоимених основних студија на Природно-Математичком факултету у Новом Саду. Студије астрономије нису подразумевале једносмерно учење, већ и упознавање са различитим пољима физике. Захваљујући одличним предавачима на трећој години основних студија у мени се родило интересовање према Теоријској физици кондензованог стања, касније резултовано уписом мастер студија на истоименој катедри. Циљ сваке факултетске установе је да студентима поред пружања знања изгради и истанчан начин размишљања и закључивања. Департман за физику мог матичног факултета је свакако био успешан у томе. Изузетно добри предавачи, заједно са добро осмишљеним планом, научили су ме широкој лепези алата који су ми током тадашњег студирања, али и садашњег, помогли при решавању физичких проблема. Жеља за усавршавањем и стицањем нових знања довела је до одлуке да се моје образовање не заврши одбраном мастер рада. Тренутно сам на докторским студијама где ми знање и вештине стечене на ПМФ-у у Новом Саду и те како користе.
MSc Александар Љепоја
PhD student, University of Cincinnati, USA
теоријска физика
Моја љубав према физици се родила у другом разреду основне школе, када је наставник физике дошао као замена учитељици на једном часу. То се наставило и кроз такмичења из физике и електротехнике (у оквиру техничког образовања), те ме је један летак са сајма образовања врло лако убедио да је Физика у Новом Саду прави избор за мене. Студије су ми омогућиле да сагледам свет из неког другог угла, још више заволим физику и упознам неке дивне људе. На основним и мастер студијама посветила сам се методици наставе физике, што ме је инспирисало да покренем фејсбук страницу „Шта? Како? Зашто?“ и да љубав и интересовање за физику преносим на друге. Тренутно сам на докторским студијама из Статистичке физике и физике кондензоване материје у Београду, и запослена сам на Факултету техничких наука у Новом Саду као Сарадник у настави за теоријску и примењену физику.
MSc Милица Бељин
Сарадник у настави, Факултет техничких наука, Нови Сад
физика кондензоване материје
Након првог сусрета са физиком у основној школи, одмах сам знала да је то оно што желим да изучавам и чиме хоћу да се бавим даље у будућности. Радозналост и жеља за објашњавањем свих појава које се дешавају у природи су се још више развијали током средње школе, тако да је последица моје глади за знањем била уписивање истраживачког смера на Природно-математичком факултету у Новом Саду, 2012.године. Ту сам стекла добру основу, научила како да се бавим проблемима физике, заволела експерименталне вежбе и уживала проводећи време у лабораторијама. Од свих области физике највише ме је заинтересовала физика чврстог стања, односно физика кондензоване материје, као јако широка, фундаментална, практична област, која омогућава испољавање креативности, јер као што је Ричард Фајнман изјавио: „Постоји много места на дну.“ Након завршетка основних студија физике, добила сам стипендију Руског министарства науке и образовања и прилику да наставим своје школовање на Националном истраживачком универзитету МИСиС у Москви. Тренутно сам на мастер студијама где се бавим Физиком кондензоване материје на Институту нових материјала и нанотехнологије.
дипломирани физичар Јулијана Цвјетиновић
мастер студент на Универзитету МИСиС у Москви
физика кондензоване материје
При упису основних студија физике на ПМФ-у Универзитета у Новом Саду нисам био нарочито инспирисан науком. Разлози којим сам се водио при упису факултета били су првенствено практичне природе, не љубав према физици и истраживању. Мој поглед на физику се промијенио у потпуности током прве две године студирања и томе су највише допринијели изузетни професори насег Департмана, као и веома занимљив курикулум. При томе првенствено мислим на испите из теоријске и математичке физике. Фасцинирала ме је чињеница како цисто математички изрази и закључци готово савршено описују природу. Ова сазнања су обликовала моје даље образовање и одлуке при избору каријере. Студирање на ПМФ-у ме је веома добро припремило за научне изазове са којима се тренутно сусрећем.
PhD student Ђорђе Дангић
Tyndall National Institute,Centre MNS (Materials and Devices), University College Cork, Република Ирска
теоријска физика
У основној школи наставница физике успева да ме заинтересује за физику и до краја школе интересовање прелази у љубав према физици. Током средње школе пажњу ми привлачи и медицина. Мало пре уписивања факултета, купујем информатор на Природно-математичком факултету и при првом прелиставању, пажњу ми скреће смер: медицинска физика, на департману за Физику. Требало је свега пар секунди да се одлучим и да упишем овај смер и дан данас знам да нисам погрешила са овом одлуком. Сво стечено знање из физике, примењујем и данас на завршној години докторски студија на ICFO-The Institute of Photonic Sciences, у Шпанији, где радим на развијању инструментације и протокола за преклиничко и клиничко мерење протока крви на основу расејања светлости у ткиву.
PhD студент Тања Драговић
Medical optics group ICFO – The Institute of Photonic Sciences, Castelldefels, Spain
медицинска физика
Са професором Капором смо на другој години, на првом часу предмета -зрачење у атмосфери- имали прилике да листамо старо издање Миланковићеве “Астрономске теорије климатских промена” и “Математичке теорије топлотних појава насталих Сунчевим зрачењем”. Предавање се претворило у сате прелиставања књига и дискусије са професором. Наш поглед на физику током 4 година основних студија су највише обликовали овакви тренуци и пар изузетних предавача који су поред научне теорије инсистирали и на квалитетима “доброг научника” као што су методе критичног размишљања и апстракције. Студије су ми пружила темељна знања из математике и математичке физике која су ми веома корисна у тренутном научном раду. После основних студија сам уписала мастер из метеорологије, након ког сам добила стипендију преко пројекта Белгијске владе у сарадњи са RMI (Royal Meteorological Institute) у Бриселу и Avia-GIS компанијом у Антверпу. Тренутно завршавам докторске студије на Универзитету у Генту на департману за физику и асторномију и укључена сам на пројекту Европске свемирске агенције у сарадњи са Универзитетом у Бриселу. ПМФ је за мене, поред факултета који ме је веома добро припремио за тренутне научне изазове, био место у ком сам упознала изузетне и невероватно чудне људе који су ми остали добри пријатељи, људе који са истим сентиментом приступају матрицама афиних пресликавања, роману Урсуле Легвин, руској класичној книжевности или мачору из пакла из једног од стрипова Дилана Дога.
PhD студент Мина Петрић
University of Gent, Faculty of Sciences, Department of Physics and Astronomy Белгија
физика, метеорологија
Одувек сам имала склоност ка природним наукама, али и мањак визије чиме желим да се бавим. Случајан след догађаја доводи до тога да 2012. године упишем студије физике-метеорологије на Департману за физику. И поред почетне несигурности у вези са овом одлуком, убрзо сам заволела метеорологију. Студије на Департману за физику Природно-математичког факултета обележило је неколико фантастичних професора који су ми и данас инспирација за рад. Од њих сам, поред градива, имала прилику да научим како да сагледам проблем и приступим његовом решавању. Након завршених основних и мастер студија на Департману на физику, школовање сам наставила на Универзитету у Трсту, где сам 2017. године уписала PhD program Earth Science and Fluid Mechanics.
PhD студент Сара Марковић
Универзитет у Трсту, Италија
физика, метеорологија
Широк дијапазон знања које студије физике пружају у току 4 године основних студија довеле су ме до тешке одлуке којом облашћу да се бавим у будућности. Готово сви професори, својом посвећеношћу и добро пренесеним знањем, успевали су да ме у великој мери заинтересују да пожелим баш ту област да одаберем. Занимљива предавања, заинтересоване колеге и добра група мотивисали су ме да будем у вечитој потрази за приликама да нешто научим. Овакво окружење је у великој мери утицало да наставим да се бавим науком. Посвећеност и истрајност коју сам усвојила у току студија и даље чувам и примењујем у свом раду. Тренутно сам истраживач-приправник на институту БиоСенс и студент докторских студија Примењене физике на Природно-математичком факултету у Новом Саду.
MSc Ивана Подунавац
физика
“Сан сваког географа је да постане метеоролог” – речи су готово сваког професора метеорологије коме сам причао да сам био одличан географ у основној и средњој школи. Тако је и било. Жеља да научим много више о атмосферским процесима ме је натерала да се одлучим за студије Метеорологије на Департману за Физику у Новом Саду. Преплитање физике и метеорологије ме није спутавало (барем што се тиче успеха и стеченог знања) да наставим даље. Међутим, већ негде пред крај основних студија курс интересовања ме усмерава на потпуно другу, апсолутно физичарску страну. Ту почињем да се питам да ли сам погрешио што сам се одлучио за модул метеорологије и да је требало да кренем са “чистом” физиком од почетка. Ипак, максимално сам се трудио да не гледам иза себе, већ само напред, и тада чврсто одлучујем да своје школовање наставим у правцу физике кондензоване материје, те уписујем мастер студије Физике материјала. Уз сву подршку најближих колега и пријатеља, ову транзицију готово да нисам ни осетио и потпуно се посвећујем науци о материјалима. Данас сам студент докторских студија Физике материјала на ПМФ-у, Департману за Физику, као и истраживач-приправник на Институту БиоСенс у Новом Саду, где се тренутно бавим истраживањем и развојем биосензора на бази графенских структура.
Током студирања, био сам учесник бројних научно-популарних манифестација, а такође, учествовао сам у званичном оснивању “Клуба физичара ПМФ-а“, као студентског удружења са циљем популаризације физике ван факултета и научне заједнице.
Иако су ми студије у Новом Саду протекле помало у “лутању” и одабиру правог интересовања, ипак је физика остала наука коју сматрам својим највећим интересовањем, а географија хоби. Можда би звучало чудно, али ово “лутање” ми је дало прегршт знања, које могу да искористим у будућности.
PhD студент и истраживач-приправник Стефан Јарић
Универзитет у Новом Саду
физика кондензоване материје
Студије физике нису лаке, али након завршетка имате довољно знања и способности да започнете сјану каријеру у било којој области. Основне и мастер студије из медицинске физике завршила сам 2011. године. Била сам стипендиста Фонда за младе таленте „Доситеја“, и уз велику подршку проф. др Оливере Цирај-Бјелац уписала сам докторске студије у Словенији. Због научног доприноса Р. Словенија ми је доделила држављанство. Завршила сам и постдокторске студије на Институту за биофизику, на Медицинском факултету у Љубљани. После сјајног шестогодишњег академског искуства, запослила сам се у сектору за истраживање и развој нових материјала и технологије у индустрији алуминијума.
др Биљана Стојковић
медицинска физика